Da li su životinje sposobne za računanje


Priroda je puna iznenađenja. Izgleda kako neke životinje poseduju bar jednu osnovnu matematičku veštinu – mogu u određenom smislu brojati.

Početkom dvadesetog veka je konj imena Pametni Hans iz Berlina privukao pažnju ljudi širom sveta. Njegov trener je pokazao kako ovaj kopitar može brojati (i rešavati matematičke probleme). To je radio tako što bi kopitom tapkao kako bi pokazao broj ili tačan odgovor između više ponuđenih izbora.

Naučnici su kasnije otkrili kako Pametni Hans zapravo i nema matematičke veštine, ali je bio svakako pokazao zavidne veštine opažanja. Ukratko, nije mogao odgovarati na pitanja na koja ispitivači takođe nisu znali odgovor, jer je Pametni Hans u stvari čitao sićušne telesne i facijalne znakove kako bi saznao tačan odgovor.

Uprkos tome što Pametni Hans nije uspeo položiti matematički kviz u prošlom veku, studije su u poslednjih nekoliko decenija pokazale kako brojne žive vrste imaju svojevrsni osećaj za brojeve ili sposobnost razlikovanja raznih količina određenih predmeta.

Izgleda kako neljudski primati imaju najnaprednije numeričke veštine, što možda i nije toliko iznenađujuće. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, naučnici su pokazali kako šimpanze mogu sabrati broj čokolada raspoređenih u dve posude za hranu (do 5 komada čokolade u svakoj posudi), uporediti taj broj sa zbirom dve druge posude za hranu i tačno izabrati veću od ove dve sume u 90% slučajeva.

20 godina kasnije, naučnici su pokazali da Rezus makaki majmuni mogu pravilno i brzo izbrojati broj predmeta na ekranu u 80% slučajeva kao i studenti na fakultetu. U narednim eksperimentima je pokazano da majmuni mogu računati preko čula tako što povezuju broj zvukova koje čuju sa brojem oblika koje vide na ekranu.

Imaju i lavovi osećaj za brojeve povezan sa zvukom. Ranija istraživanja su pokazala kako lavovi odlučuju hoće li prići ili se povući pred zvukovima glasnih uljeza (koji se prenose zvučnikom) zavisno od njihovog broja i od toga koliko članova ima u njihovoj vlastitoj grupi. Neki drugi sisari, uključujući crne medvede i vukove, takođe su pokazali sposobnost razlikovanje količina.

Pčele su, pak, poznate po svojoj izuzetnoj spoznaji, uključujući veštine društvenog učenja i odlučivanja. Naučnici takođe već dugo znaju da insekti znaju računati – barem do 4. Devedesetih je pokazano kako medonosne pčele znaju koliko su daleko otputovale od svoje košnice tako što bi putem brojale orijentire (do 4) pa bi se zbunile kada bi naučnici izmenili njihov broj.

Za razliku od njih, ribe nisu preterano poznate po svojoj inteligenciji. Ipak i te životinje imaju osećaj za brojeve. Studije sprovedene na Gupi ribama pokazale su kako će se one radije pridružiti jatima koja su brojnija (i time sigurnija).

Neke studije pokazuju kako osećaj za brojeve može biti nešto sa čim se određene životinje i rađaju. Pre dve godine su naučnici ustanovili kako pilići stari tri dana mogu identifikovati veće i manje količine, možda čak i razmišljati o brojevima na brojčanoj liniji koja se kreće sa leva na desno, slično poput ljudi.

Bez obzira na sve, naš osećaj za brojeve nije nešto jedinstveno. Zapravo, to verovatno i nije nešto što je rezervisano za životinje. Venerina muholovka, dakle biljka, takođe zna računati.